Aikido je tu da bi on menjao nas, a ne mi njega. Aikido je sveobuhvatna celina i sve u njemu je deo te celine i samim tim važno. Ako odbacimo bilo šta, nemamo celu sliku - ostaju rupe i praznine. Sve je bitno: tehnika, vežbe disanja, škola štapa, škola mača, suvarivaza (kretanje i tehnike na kolenima) itd.
Aikido trenira čoveka kompletno: fizički, mentalno i duhovno. Oni koji nisu spremni za sopstvene promene ili napuštaju aikido ili pokušavaju da ga menjaju izbacujući ono sto ne razumeju ili im ne odgovara.
Na početku treniranja bavimo se pokretom, koordinacijom, pokušavajući da savladamo motoriku. Kada u tome uspemo prelazimo na momenat sklanjanja, izvlačenje partnera iz ravnoteže, ulazak celim telom u tehniku. Zatim sledi uklapanje, harmonija u kretanju sa partnerom. Ali najteže se sve vreme odvija u pozadini svega navedenog, a to je sopstvena promena na bolje. Ako smo bili lenji trudimo se da postanemo vredni, ako smo kasnili - da dolazimo na vreme, ako nismo imali poštovanja prema svojim partnerima - da naučimo da ih poštujemo, ako smo neuredni, neredovni, nekulturni,a ikido je tu da nam pomogne da se popravimo u svakom pogledu. Naravno, sve te promene odvijaju se kroz svakodnevni trening i fizičko vežbanje. Rezultata nema preko noći , pa je zato neophodno dugogodišnje redovno i predano treniranje.
Ideja fizičkog vežbanja je da pored učenja veoma efikasne odbrambene veštine naše telo osnaži, učini mekim, razgibanim, vitalnim i da nas nauči da ga čuvamo, jer telo će nam trebati čitav život. Postoji 1001 način da telo uništimo za par meseci vežbanja, ali sačuvati ga kroz stalan fizički trening je umetnost koju aikido sadrži u sebi.
Aikido nije sport i u okviru njega ne postoje takmičenja. To znači da ne postoje ni bilo kakve norme koje treba ispuniti. Svaki vežbač trenira u skladu sa svojim mogućnostima. Samim tim nema podele na muški i ženski deo, na kategorije, na decu i odrasle, svi treniraju zajedno.